Godinu dana od početka globalnog Covid fenomena, društvenim mrežama dominiraju članci i objave koje su usmerene na probleme, na ono što ne valja ili nije dovoljno dobro. Sajtovi dnevnih novina i portali imaju značajno gori odnos negativnih, neutralnih i pozitivnih objava. Televiziju ne bih da pominjem, svaki put kad se slučajno zadesim ispred TV-a potrebno mi je par sati da se resetujem.
Imam tu sreću da, čak i u vremenu ograničenih putovanja, radim sa ljudima širom sveta. Od Brazila, preko Evrope, Indije do Kine i Singapura, životni standard se veoma razlikuje. Međutim pored standarda, razlikuje se i način gledanja na svakodnevicu. Različiti narodi primećuju različite stvari u svom okruženju. Različito gledaju na život, posao, porodicu i na svoj razvoj. Postoje stvari koje oni mogu da nauče od nas, kao što postoje one stvari koje mi možemo od njih da naučimo.
Na našem podneblju, mnogo je normalnije da usmeravamo pažnju na ono što ne valja, nego na ono što je dobro. Od medija, preko škole koja kažnjava greške, do naših porodica u kojima se nagrađuje samo konačni uspeh, a kazna dobija na dnevnom nivou. Stoga, nije čudo da većina ljudi sa kojima radim često kažu: “Ma, pusti ti šta je dobro, reci mi šta može da bude bolje!” Dobro se toliko podrazumeva da ga više ne primećujemo. Postali smo društvo u kome se kao pojedinci uglavnom žalimo i gunđamo, primećujemo šta ne valja kod komšija, kod klijenata, poslodavaca, sportista… A zaboravljamo da su društvo i pojedinac dve strane istog novčića.
Jedini način da se društvo promeni je da se mi, kao pojedinci, promenimo. Da beskorisne navike, primećivanje onoga što ne valja, promenimo što pre. Ako je moguće već danas!
Kao i u većini “novotarija” koje dolaze iz inostranstva, kompanije bi mogle da budu inicijator ove promene.
Pitate se verovatno zašto bi uopšte neku firmu zanimalo primećivanje pozitivnih stvari? Pa, zar nije interes svake firme generisanje profita vlasnicima kapitala? Interes menadžmenta firmi u pokretanju ove pozitivne promene je upravo u direktnoj vezi između profitabilnosti i primećivanju, na dnevnom nivou, pozitivnih stvari u radnom okruženju.
Krajem 20. veka Galup je organizovao najveće istraživanje na temu veze između poslovnih indikatora – profitabilnost, produktivnost, zadržavanje ključnih ljudi i zadovoljstva internih i eksternih klijenata, kao i motivacije i uključenosti zaposlenih u svakodnevno poslovanje. Istraživanje je trajalo 25 godina i u njemu je učestvovalo oko 70.000 menadžera i oko 1.000.000 zaposlenih širom sveta. Kao rezultat ovog istraživanja dobijen je set od 12 pitanja, odnosno izjava, u literaturi poznatiji kao “Galup Q12”, a na osnovu kojih je napravljen alat Leadership Equity Assessment, koje su direktno povezane sa pomenutim poslovnim indikatorima. Dakle, ukoliko menadžeri i članovi timova visoko (na skali od 1 do 10) odgovore na pomenuta pitanja, velika je verovatnoća da će timovi odnosno kompanija ostvarivati dobre, gore pomenute, poslovne rezultate.
Dvanaest izjava koje su dobijene kao rezultat dvadestpetogodišnjeg istraživanja podeljene su u 4 kategorije: osnova, motivacija, razvoj i odnosi. Logika grupisanja je bila ta da ono što se nalazi u osnovi bude preduslov za rad na motivaciji, koja je preduslov za razvoj, koji je preduslov za izgradnju dobrih odnosa unutar tima, organizacije ili bilo kog sistema.
Pored mnogo interesantnih zaključaka koji su izvedeni iz ovog istraživanja, izdvaja se jedna od četiri izjave koja se nalazi u kategoriji “osnova”. Ta izjava glasi: “Na poslu skoro svakodnevno dobijam pozitivnu povratnu informaciju i priznanje za posao koji obavljam.”
Ko od nas skoro svakodnevno daje pozitivne povratne informacije i priznanja kolegama, prijateljima, supružnicima za posao koji obavljaju? Retko ko.
A ko od nas gunđa na dnevnom nivou kolegama, prijateljima i supružnicima? Skoro svako.
Da bi nam društvo bilo bolje, mi moramo da budemo bolji. I to odmah.
Osnova za produktivnost, profitabilnost, za zadovoljstvo klijenata i adekvatnu fluktuaciju u bilo kom sistemu nije bilo kakva povratna informacija, već pozitivna povratna informacija. Ovo je veoma interesantan i važan zaključak Galupovog istraživanja koji ima mnogo šire implikacije od implikacija na poslovno okruženje. Posao je samo jedan segment života, a parametri koje je istraživanje analiziralo (produktivnost, profitabinost, zadovoljstvo klijenata i zadržavanje članova tima) se može posmatrati i u drugim oblastima života. Činjenica je da ove parametre najviše zanimaju kompanije i zato je moj stav da kompanije treba da budu nosioci pozitivne promene u društvu.
Istraživanja pokazuju da ukoliko se, samo, svaka peta osoba promeni (20% populacije) promena u okviru određenog sistema postaje generička. To znači da sistem nastavlja da se menja u zadatom pravcu bez spoljašnjeg stimulansa, sam od sebe.
Svaka promena kreće od pojedinca i individualne odluke da nešto uradimo u vezi sa temom koja nam je važna. Razmislite o sistemima čiji ste deo, ili koje vodite. Šta je to što već danas možete da uradite da pokrenete pozitivnu promenu unutar njih?
Krenite odmah. Od vas zavisi.
Predrag Jovanović
Business Developer & High Performance Coach